umorila se ova dusa od prastanja

.


31.07.2019.

Postovana Svekrvo,

Ja razumem donekle tvoju frustraciju, I moto "ja pa ja". Ali ja nisam tvoj sin. Ja sam svoj covek sa svojim licnim granicama. Ovde zivim sticajem okolnosti, u istoj kuci sa vama, na potkrovlju, privremeno. Cim stvorim uslove stavljam pregradni zid, dok ne kupimo nesto nase. Dete koje nosim, u redu je da svi zele da podele ljubav sa njim, I ja se zbog toga ne ljutim. Ali ja moram da naucim da mu budem majka jer to jesam od kad je u mojoj utrobi, I on mora da nauci da mu bude otac, bez icije pomoci. Ne mozes svoju neispunjenost popunjavati brigom o mom detetu koje treba da ima trenutke I momente prvi put u zivotu sa svojom majkom I svojim ocem, koliko kod on u tvojim ocima delovao nespremno I nezrelo I koliko mogu da primetim, nesposobno. Decu treba ohrabrivati, sto ti I tvoj suprug ne radite osim kritikovanja bas cesto, skoro nikad. Meni pomoc ne treba, nece mi trebati ni u buduce, I to nametanje da ce mi "trebati"i da cu jedva da "cekam da mi ga neko cuva" je prvo zalosno za razmisljanje. I da pozelim da ga neko pricuva, sto ne znam zasto bih to zelela, s obzirom na nacin na koji si ti naucila svog sina I na koji I dan danas vodis komunikaciju koja nije zdrava, budi sigurna da ne da mi nece trebati tvoja pomoc, nego neces moci da utices na njega na taj nacin. Mom detetu se nece derati niko, niti ce iko da ga "lupi po dupetu" ako nije poslusno. Ja se sa svojih 25. godina I dve ipo godine zivljenja sa tvojim razmazenim sinom osecam dovoljno spremnom za sve izazove koje donosi radjanje naseg sina. Posto sam u osetljivom stanju, jos mesec dana, stres koji mi se javlja kroz razgovore sa tobom koja "sve I sva", kako kazu, znas, veruj mi da se vise necu druziti sa tobom. Ti si ocigledno tip manipulativne zene, koja sazaljenjem zeli da dobije sve, ili nekim vidom manipulacije. Ja nisam tvoja prva snaja koja voli dodvoravanje, mesanje, I kakav vec odnos imate, samo da bi njena "briga presla na drugoga". Moje dete meni nije niti ce ikada biti, ni teret, ni briga koju drugi treba da brine, I to treba da ti je jasno. Ako nakon razgovora sa tobom treba da osecam vrtoglavicu, knedlu u grlu zbog stvari koje slusam, zbog nacina na koji mi se obracas kao da sam nesposobna, I ne samo ja nego I tvoj sin, ja sa tobom voditi vise razgovore necu. Posto svako moje misljenje tebe vredja I izaziva ljutnju u tebi I, nepostovanje jer si ti samo dobronamerna, evo ja cu da se povucem, necu se svadjati. To je moje pravo I ne moras da razgovaras sa mnom nikada. I gde idem I kada idem I kada sam dosla, to je moja licna stvar I zivljenje u "tvojoj" kuci, meni ne znaci nista. Sacekace te ove reci kada se budem porodila I granica mi bude bila pred pucanje. Do tada ova knedla je morala da izadje negde, pa makar I ovde. Prijatno.

20.06.2019.

ima jedan svet...

Nalazim sebe kako trazim na netu, "kako se izboriti sa tugom" Hm, okej.. Sa tugom za cim? Za kim? Izlazi mi, "kako preboleti gubitak voljene osobe" Hvala Bogu, zivi su mi svi. Ciji onda gubitak mene boli? Pa rekla bih, gubitak same sebe. Umrla sam ja. Umirala danima I satima, sada evo vec dve godine, svesno ili ne, ni ne znam sama..pored istog coveka. Taman kada sam pomislila da sam krenula da cvetam, krenuo je da se hvata korov. Gde je moje cvece? Sta je sa mojom bastom, sa mojim bojama sunca, lavande, limuna, gde se sve to izgubilo? Imam jedan cvet koji raste u meni. Hvala Bogu dragom na tome. Ali kako se radovati tom malom bicu gde smestiti toliku kolicinu tuge gde je izbaciti kada moram da imam obzira prema detetu koje nicim nije moje stresove zasluzilo. Ja sam bila nemarna sama. Nisam cenila sebe, nisam cini mi se ni volela sebe. Imala sam sve, sada, sada sam na nekom putu kojim sam se klela da necu ici. Kako se covek oprasta sam od sebe, od onog sebe kojeg je izgubio zbog iluzije, zbog osecaja ljubavi I zaljubljenosti? Kako se oporavlja od toga? Kako se, istinski, sebi oprasta?

12.07.2018.

...i onda je jednom recenicom rekla sve

poverujte ljudima kada vam pokazu ko su.

21.06.2018.

znas ti sve.

Najlepše je ziveti ljubav. Buditi se pored ljubavi, u ljubavi, sa ljubavlju. Biti sa nekim sa kime mozete biti svoji, prirodni, i ko sa vama moze biti isto takav. Svoj. Pored toga sto si svoj, ti si moj. Neko moj. Sanjala sam te, zamisljala, mastala i eto, dobila. Zahvalna Bogu do neba. Zahvalna na godini naseg zajednickog zivota, zahvalna na novom nacinu na koji sada vidim svet, na onom kakvog ne bih sebi priustila niti dopustila, da te nisam srela. Svoja, ali tvoja. Volim te, zauvek.

05.06.2018.

me, myself and I

Dugo nisam pisala. Nisam se cak ni usudjivala razmišljati o svojim stavovima i zivotu posle dugog puta koji sam u par proslih godina, presla. Izborila sam sa svim i svacim, ali verujem da svako od nas u odredjenom periodu mora proci unutrasnje sazrevanje u vidu odricanja, uporedjivanja i stavljanja tacke na ljudi i situacije koje mu ne sluze nicemu dobrom vise, a najmanje unutrasnjem sazrevanju. Kako god, setim se ovog sajta kada god me tisti nesto. Tistilo me dosta toga ovih dana. Pisati ovde je svakako kao razgovarati sam sa sobom, s druge strane papira. Lakse je priznati nesto milionima nepoznatih ljudi, nego onome koji su pored vas, zar ne? Znam da previse pricam ljudima koji mi mozda i nisu prijatelji i svojom zlobom mi pokvare sve. Zato znam da vise necu deliti svoje misli sa drugim ljudima. Niti pricati svoje planove. Radicu u tisini i samoci, udaljiti se malo od ljudi. I jako me to raduje. Zavist je zajebana stvar.