umorila se ova dusa od prastanja

.


12.07.2018.

...i onda je jednom recenicom rekla sve

poverujte ljudima kada vam pokazu ko su.

21.06.2018.

znas ti sve.

Najlepše je ziveti ljubav. Buditi se pored ljubavi, u ljubavi, sa ljubavlju. Biti sa nekim sa kime mozete biti svoji, prirodni, i ko sa vama moze biti isto takav. Svoj. Pored toga sto si svoj, ti si moj. Neko moj. Sanjala sam te, zamisljala, mastala i eto, dobila. Zahvalna Bogu do neba. Zahvalna na godini naseg zajednickog zivota, zahvalna na novom nacinu na koji sada vidim svet, na onom kakvog ne bih sebi priustila niti dopustila, da te nisam srela. Svoja, ali tvoja. Volim te, zauvek.

05.06.2018.

me, myself and I

Dugo nisam pisala. Nisam se cak ni usudjivala razmišljati o svojim stavovima i zivotu posle dugog puta koji sam u par proslih godina, presla. Izborila sam sa svim i svacim, ali verujem da svako od nas u odredjenom periodu mora proci unutrasnje sazrevanje u vidu odricanja, uporedjivanja i stavljanja tacke na ljudi i situacije koje mu ne sluze nicemu dobrom vise, a najmanje unutrasnjem sazrevanju. Kako god, setim se ovog sajta kada god me tisti nesto. Tistilo me dosta toga ovih dana. Pisati ovde je svakako kao razgovarati sam sa sobom, s druge strane papira. Lakse je priznati nesto milionima nepoznatih ljudi, nego onome koji su pored vas, zar ne? Znam da previse pricam ljudima koji mi mozda i nisu prijatelji i svojom zlobom mi pokvare sve. Zato znam da vise necu deliti svoje misli sa drugim ljudima. Niti pricati svoje planove. Radicu u tisini i samoci, udaljiti se malo od ljudi. I jako me to raduje. Zavist je zajebana stvar.